''Biseri'' iz pismenih zadataka

* * * * *

Lepo je pisati nešto lepo o narodnom heroju, hajduku Veljku Petrovicu. Dugi, hladni dani provodim uz knjigu, citam razne knjige, a najviše o hajduk Veljku Petrovicu. Lepe su i zanimljive. Opisuju doživljaje nekog narodnog heroja. Sigurno je i Veljko bio narodni heroj. On je imao dugu bradu, braon oci, sedu kosu, srednji rast, a bio je i malo punacki. Kada sam procitala sve njegove knjige, shvatila sam da je tako mlad i mlad umro. Znate li vi da se hajduk Veljko nije bojao ni jedne mesojedne životinje ? On ih je štitio i hranio. A neke je i prehranjivao.

* * * * *

Pesnik je izdao zbirku pesama i poklonio je ljudima koji su stanovali u nekim stanovima. Oni su seli na stolicu, stavili knjigu ispred sebe i nisu hteli da citaju jer ih je mrzelo. Aga je došao kod Satire za trešnje. Satira mu je rekla da uzme koliko hoce, a on je spavao ispod šljive. Aga je krao šljive od Satire. Sve se ovo dešavalo krajem 19. i pocetkom 20. veka.
…
Slikar je nacrtao neke ljude kako leže ispod nekog drveta u hladovini na kamenu, stavili su kapu na oci i spavaju. Naucnik je izucavao nauke o nekim životinjama. Tako sam ja opisala Satiru u pripoveci “ Mrtvo more ” .
…
Satiricna slika jeste da su u jednom selu dva pesnika koji ljude uopšte ne zanimaju kad to kod njih ne može da bude.

* * * * *

U svetu ima svako svoj portret, pa ja imam svoj: Sada cu vam ja opisati svoj autoportret. Ja imam crnu kosu, braon oci. Ja najviše volim da imam crnu kosu. Neko ima braon boju kose ili neke druge boje, neko ima crne oci, a neko ima plave oci. Ja imam crne obrve i crne trepavice. Moje usne su crvene, obrazi su mi crveni kao jabuke. Ja na svom licu imam pomalo bubuljice. Ja volim kada duva vetar; onda kada sam napolju vetar mi duva kosu na sve strane. Kada se okupam meni je sva kosa slepljena na glavi. Ja kada se nasmejem imam lep izgled na licu.
Kada sam igrao fudbal kosa mi je stalno padala na oci i ja sam je pomerao a jedna moja drugarica me je imitirala što kosu pomeram kada mi padne na oci.

* * * * *

- U životu svako pogreši kao što je pogrešila Aska. Aska nije htela da sluša svoju majku. Ona je studirala balet.

Balet mnogi vole zato što je zabavna umetnost. Ovcica Aska je izgledala visoka, stalno je nosila belo odelo, imala je crne oci i crnu kosu. Volela je stalno da igra. Njeno najpoznatije delo je “borba za život”.

Ona je imala vuka koji je bio stalno uz nju. Uvek je bio gladan, ma gde se uvek nade on je stalno brinuo o njoj, kako ce da igra njen cuveni balet. Kao i svako, i ona je želela da završi školu, pa onda da igra. Ona je bila dobra osoba. Aska i vuk su se družili vrlo lepo. Kao što kaže Ivo Andric – borba za život...

* * * * *

- Miona, pošto je bila žena sa sela, bez muža, bila je vrlo siromašna. Ona je imala šiljat nos, bila je kratke, sede kose, oči su joj bile krupne, usta velika, čelo joj je bilo pločasto .

- Mionine oči liče na dva jezera iz bajke. Usta su joj crvena i mala. Obrazi su joj rumeni kao dve najrumenije jabuke. Njena kosa leprša na najlepši akvarel koji se preliva na nebu. Kada sunce izadje, njoj se kosa sjaji na suncu. Miona nije nosila pantalone nego suknju .

- Miona se ne oblači kao neke žene iz grada. U njenom selu odeća nije bitna. Ona ima sivu kosu i pogurena je. Njen izgled joj uopšte nije važan .

- Miona je imala crnu kosu sa po koju sedu. Oblačila je stariju, iscepanu odeću, koju je malo po malo cepala kada je radila.

- Jaje znam iz pripovetke ''Prva brazda''. Ona ima mali nos, niskog je rasta, ima crne oči i kratku kosu. Ona nosi suknju i opanke, prsluk i čarape. Ona ima rumeno lice ko da je jabuka, čisto i nežno.

- Jednog dana njen sin je došao iz škole, uzeo je ralo i volove i otišao u njivu da žanje. Kada je videla sina kako radi, Miona je počela da plače i da se smeje .

- Jedna žena Miona imala je samo jednog muža i troje siročića.

- Ja moju majku znam od kada sam napunila jednu godinu. Ona je visokog stasa, hod joj je prilično velik, najviše voli da prekrsti noge kada sedi, ima jak glas, ne voli da nosi kratke suknje, voli da nosi majce, a najviše od svega pantalone sa širokim nogavicama i mindjuše. Lice joj nije masno. Usta su joj velika, nos joj je srednji, a oči su joj najlepši deo tela.

- Moj portret dragog poznanika je moj otac. Svako ima nekog portreta. On je srednjeg rasta. Nije bučan kada govori. Ima crnu kratku kosu, a nasred glave je ćelav. Kreće se sporo. Nema krupne oči. Rodjen je u Planu, gde i sada živi.

* * * * *

- Prvo su se mačovali Marko i Musa Kesedžija, onda su se sobarali i valjali. Onda se Marko seti da ima kožnu cipelu, pa šutnu Musu u srce i Musa mu reče nemoj da me ubiješ a Marko Muse odseče glavu. Meni je bilo tužno kada je Šarcu odseko glavu i zakopao pod zemlju. Meni je bio najbolji Musa, jer je imo tri srca.

- Marko je imao konja Zelenka.

- Aska je pobedila vuka uz igru i uz pratnju muzike.

- Svako od ljudi čuva po neku ovcu. Na kraju priče Aska je pobedila vuka pošto su ljudi čuvali ovčice.

- Aska je bila ovčica, a vuk je bio vuk. Aska se krila od vuka, ali joj je ubrzo dosadilo da bega od njega, pa je išla smireno i polako. Vuk je pitao Asku kako je i šta radi. Ona mu je rekla ako hoćeš da me pojedeš moraš da se igramo jednu igru i ako pobediš će da me pojedeš. I vuk je pristao na taj izazov. Aska je počela prva: ' jedan - dva'', ''jedan - dva'' ali je izgubila igru i vuk je pojurio.

- Oni na kraju priče kada nisu imali barut oni su se bili sa puškama i sa kočevima. Onda su ih Turci pobili pa su otišli u hajduke. A hajduk Stanka u stvari nisu ubili. Meni se dopala ova lektira i ja bih voleo jednog dana da budem hajduk Stanko.

- Stanko je položio test za hajduke. Primljen je u hajduke kada je pojeo hleb umočen u so i ribu.

* * * * *

- U septembru ima puno šarenih malih ili velikih plodova. Oni su uvek srećni kada ih neko obere. Kada ih sačuvam i ne pojedem, oni su svakim danom srećni i veseli. U septembru se male mace plaše ljudi, kada vide nekog, odmah pobegnu u svoju kućicu. Ima jednog starog čoveka koji je mnogo smešan - on kad je leto oblači zimsko odelo, a kada je jesen, oblači letnje odelo. On misli da u jesen dolaze laste, a u leto odlaze. U leto mu se jedu jabuke, a zimi, kada mu jedna žena donese drva i založi šporet, on misli da je leto i kaže da mu je toplo i da mu ugasi šporet.

U jednoj kotarici ima puno lepih i šarenih plodova koji vrede kao zlato. Ima jedna poslovica: «Nije zlato sve što sija.» To se odnosi na septembar sa kotaricom šarenih plodova.

- Ja sam veoma srećna jer Srbija želi da bude pobednik, da stalno pobedjuje i učestvuje. Sada je u Srbiji zima, nema nigde nikog. Zima je duga, hladna, duvaju vetrovi, vrapci i druge ptice su gladne i žedne. Nekada u Srbiji su živeli i drugi narodi. Čovek je oduvek znao da je zima u Srbiji duga i hladna. Svako ko želi da dodje, on dodje na kratko. Ime Srbija se čuje u raznim zemljama i državama. Ima puno reka i planina, dolina i ravnica. Uvek vas očekujem da dodjete u Srbiji.

* * * * *

- Kanjoš Macedonović je bio nabijen, ali je za svoju visinu bio O.K.

- Stefan M. Ljubiša je poznati pisac. Pisao je puno poezija; a poznate su «Velika deca» i druge poezije. Stefan M. Ljubiša je znao sve njegove poezije.

- Tragika lika kmeta Simana se sastoji u tome što je on bio jak, dobar i veoma srećan. Voli da leži u hladu ispod drveta, da sluša ptice i da uživa u mirisu cveća koje se širi i veoma lepo miriše. Bio je visok, smedj, ispucalo lice nije ga odvajalo od sebe samog.

- Ličnost koja je lepa, čista, zdrava. Uvek kada je pogledam, ona je srećna i uvek se smeši. Ja kada vidim tu ličnost u filmovima, ona se smeši, ja je volim. Čujem kako govori i kako šapuće, lice joj je vedro, duša čista, oči zeleni i lepi. Lepo peva, lepo priča priče, uvek nove i lepe. To je moja ličnost, ima jako srce i čistu dušu, bez loših namera. Nikada nije tužna, nju uvek prati sreća i lepo ponašanje. Uvek ću joj se diviti i gledati je lepo i srećno.

- Moje drugarice iz odeljenja su uvek vesele i srećne, a ja kada hodam uvek mislim samo o školi. Ujutru je hladno, a ja moram u školu. Sunčev zrak se raduje jer je jutro i ja se radujem.