Manastir Sveta Petka

Na mestu gde je danas manastir Svete Petke, na reci Grzi, na šesnaestom kilometru puta Paraćin - Zaječar, u selu Izvoru, po predanju i ranije je postojao manastir ili crkva, još pre 1398. godine. Ko je tu prvobitnu crkvu podigao, obavijeno je velom tajne.
Manastir Sveta Petka je podignut na jednom oblom brežuljku, poslednjem ogranku planine Južni Kučaj. Manastir ima dve crkve, jednu uz drugu i pod istim krovom. One su podignute u različitim periodima i pod različitim okolnostima, ali nažalost pisanih istorijskih izvora gotovo da i nema. Mišljenje je da je veća crkva starija, odnosno potiče verovatno još iz srednjeg veka.
Pri restauraciji zidova crkve spolja, ispod skinutog maltera, jasno se ukazalo od kakvog je materijala crkva sazidana. Zidovi crkve su od običnog lomljenog i neobradjenog sivog kamena, pomešanog sa tesanim, obradjenim, mekanim kamenom. Crkva je zidana u srpsko - vizantijskom stilu, a razmere su joj 18 x 6.34 x 5.10 metara. Narod je u velikim masama dolazio manastiru, klanjao se, celivao svetinju, mošti prepodobne Petke. Išlo se Sv. Petki, bez obzira kako se ovaj manastir zvao.

Po svemu sudeći je, manastir, kao i čitava oaza manastira u dolini Crnice pod sultanom Musom 1413. godine doživeo velika razaranja. Svako dalje obnavljanje manastira, pošto je uglavnom bio rušen do temelja, uzimalo se kao datum podizanja manastira.
Godine 1914. manastir pritiska jedna nevolja: po nalogu Komesarijata za izbeglice manastiru se dodeljuje trideset izbeglica. Ishrana i staranje o njima pada na teret manastira. Već početkom juna 1942. godine episkop podnosi svoj izveštaj Svetom arhijerejskom Sinodu o pretvaranju manastira Sv. Petke u Izvoru u ženski manastir.

Izvor lekovite vode Sveta Petka

Narod čuva uspomenu na jednog lovca koji je pre 180 godina svratio na jedan izvor da pije vodu.
A tek što je pao prvi sneg, samo toliko koliko da prekrije zemlju. Odjednom, lovac je primetio trag malih, bosih nogu po snegu, koji vodi do samog vrela. Kao da je iz njega neko izašao. Te male stope, a još bosih nogu ne mogu biti bilo čije, nego samo stopala andjela. Lovac je pošao tim tragom i kad je došao na mesto gde je sada manastir trag se odjednom gubi, i on, usred starih hrastova i brestova, ugleda ruševine manastira.

Nekako baš u to vreme razboleo se od groznice sin jedinac paše u Aleksincu. Kako mu svi turski doktori nisu mogli pomoći, po savetu nekih Srba paša naredi da mu sina odvedu na vrelo kod manastira Sveta Petka i tamo ga okupaju. I posle kupanja u manastirskoj vodi, sin beše potpuno ozdravio.
To se pročulo nadaleko, a kasnije su se dešavala i mnoga čuda: neki su prohodali, neki progovorili a neki progledali. Kažu da ko iskreno veruje u Svetu Petku i njene moći onda mu se dešavaju i ovakva čuda.

Iznad manastira, na brdašcu se nalazi izvor lekovite vode. Za tu vodu kažu da leči bolesti očiju bolje od svih lekara i lekova. Pošto su videli da voda nije obična već čudotvorna, godine 1939. monasi su sazidali bunar na tom mestu. Zidanje je uradjeno uz blagoslov igumana Dimitrija i episkopa Venijamina, monaha Braničevske parohije. Bunar je i dan danas sa tri strane zazidan, a na zapadnoj strani je otvor kroz koji se kofom voda izvlači voda iz bunara.
Na ovaj bunar svakodnevno dolaze ljudi sa svih strana sa nadom da će izlečiti oči.